После неколико година проведених у Другој лиги, у ишчекивању повратка у Супер лигу, уследило је ново разочарење - испадање у Српску лигу. Ипак, иако се знало да нас чекају утакмице и гостовања по разним селима, кренуло се јако уз мото "Српска лига - баш нас брига!". Од првог кола се видело да је група задржала број људи из прошле сезоне. 100-150 Мераклија је до сада на свакој домаћој утакмици бодрило играче Радничког који су нам то узврћали победама. На гостовања се у овом, првом делу, сезоне ишло у организацији "ко се како снађе", пре свега да би млађи навијачи осетили сву драж спонтаних гостовања и научили да се сналазе сами онда када нема организованог превоза. Тако нас је у Сврљигу било 70, Власотинцу 50, Пироту 50, Александровцу 60, Сурдулици 50, Димитровграду 30. Пошто у првенству до сада нисмо имали јаку утакмицу и противника са друге стране вредног помена, вест да смо извукли Звезду у Купу одјакенула је као бомба међу нама. Истог дана се кренуло са организацијом те утакмице. Желели смо да надмашимо наше издање са полуфиналне утакмице Купа од пре 2 године и у томе смо, надамо се, и успели. И поред великог цимања са полицијом, успели смо да унесемо обе кореографије и главне транспаренте. Пароле посвећене Урошу Мишићу, полицији и судству на жалост нисмо успели да унесемо. Подршка браће из Подгорице на овој утакмици (као и на оној у баражу прошле сезоне) није изостала. 10 Варвара је стигло из Подгорице и није престало са навијањем целу утакмицу.
Додали би само још и то да смо ове сезоне добили нешто што нисмо имали прошлих година. Клинци који данас носе дрес Радничког буквално гину на терену за грб који носе. Сваки гол прослављају са нама, после сваке утакмице долазе до копа... Знају да смо ту због њих и ми то ценимо јер нису манекени!
галерија
БИЛО КУДА - УЗ РАДНИЧКИ СВУДА!!!